Bol može da se definiše kao neprijatan osećaj povezan sa oštećenjem tkiva, mada se ne javlja uvek kao posledica oštećenja tkiva. Takođe je tačno da neće svako oštećenje tkiva biti praćeno bolom.
Svakako, bol je veoma složen fenomen koji prouzrokuju različiti faktori. Način na koji osećamo bol direktno zavisi od našeg okruženja i emotivnog stanja. Većina bol doživljava kao nešto neprijatno što teško može da definiše. Zbog njega se osećate loše, primorani ste da uzimate lekove i idete kod lekara, da primate neku terapiju ili čak idete na hiruršku intervenciju. Većina bi se složila da bi život bez boli bio mnogo bolji. Teško bi se moglo usprotiviti ovoj izjavi, barem na prvi pogled.
Zašto je bol dobra stvar?
Čovečanstvo se od pamtiveka bori protiv bolova. Zašto postoji bol? Zašto osećamo bol?
Bol ne mora uvek da bude negativna stvar, on je obično prvi znak ili upozorenje da nešto nije u redu u organizmu. Homer je rekao: „Bol je čuvar našeg zdravlja“. Kada osetimo bol u nekom delu tela, stanemo i pokušamo da otkrijemo uzrok. To nam omogućava da sprečimo dalja oštećenja u organizmu.
Ako proučimo malo bolje, možemo da vidimo da bol ima biološku ulogu, pošto nas štiti od štetnih spoljnih stimulisa i skreće nam pažnju na činjenicu da nešto nije u redu u telu. Bilo bi prilično pogubno da kad spustimo ruke na vreli predmet ne osetimo bol, to bi dovelo do ozbiljnih povreda. Osim toga, bol je veoma koristan znak upozorenja kada govorimo o srčanom udaru ili čiru – zahvaljujući njemu možemo da reagujemo na vreme.
Pročitajte i Bol u zubima može da bude ozbiljan znak
Koje vrste bolova postoje?
Bolovi se razlikuju po težini, trajanju i drugim kriterijumima. Najčešće korišćeni kriterijum je trajanje.
Akutni bol je kratkotrajan i obično prestaje kada nestane bolni stimulus ili kada se izleči povreda ili upala. Brzo nastaje i može da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Često je praćen ubrzanim radom srca i povišenim krvnim pritiskom, kao i znojenjem. Možemo da opišemo tačno mesto na kom se javlja i da definišemo njegov karakter.
Hronični bol traje duže od 3 meseca. Često dovodi do dodatnih fizičkih i psihosocijalnih problema (uznemirenost, depresija, nervoza itd.), što dodatno narušava kvalitet života. Zato je hitno lečenje akutnog bola od najveće važnosti, jer se na taj način sprečava razvoj hroničnog bola.
Često pravimo razliku na osnovu težine bola. Razlikujemo:
blag,
umeren i
jak bol.
Pročitajte i Od akutnog do hroničnog bola
Koliko je jak bol?
Ljudi različito podnose bol. Na osećaj bola najviše utiču naša lična iskustva, pol, godine i trenutno fizičko i psihičko stanje. Najpouzdaniji pokazatelji bola i njegove jačine su čulna nelagodnost i sopstvena procena pacijenta.
Metode procene težine bola
Određivanje težine bola je važno za uspostavljanje tačne dijagnoze i izbor odgovarajuće terapije. Najčešće korišćena metoda je vizuelna analogna skala (VAS), koja može da se koristi zajedno sa grafičkom skalom.
Kada treba ublažiti bol?
Neke vrste bola predstavljaju ozbiljan rizik i zbog njih moramo hitno da idemo kod lekara, dok su druge više prolazne i podsećaju nas da bi trebalo da se malo odmorimo ili posetimo lekara. Za prolazne bolove, kao što je npr. migrena ili glavobolja nakon napornog sastanka, savetuje se uzimanje leka protiv bolova. Ako ga ne uzmemo, bilo bi nam teško da obavljamo svakodnevne zadatke, bili bismo manje aktivni, više razdražljivi, nefokusirani i imali loš dan u svim aspektima.
Često ne možemo samo da eliminišemo uzrok bola, ali ipak moramo da ga ublažimo pre nego što pređe u hronični.
Pročitajte i Važnost antiinflamatornog dejstva
Koje vrste bolova možete sami da lečite?
Ne možete sami da lečite sve vrste bolova – za blag do umeren akutni bol možete da uzmete lekove protiv bolova (analgetike, nesteroidne antiinflamatorne lekove), koji mogu da se nabave bez lekarskog recepta. Najčešće vrste bolova zbog kojih morate da odete u apoteku su glavobolja, zubobolja, menstrualni bolovi, bol u leđima i bolovi u mišićima i zglobovima.
Bez obzira na vrstu bola, lekovi protiv bolova koji se nabavljaju bez lekarskog recepta smeju da se uzimaju samo tokom kratkog vremenskog perioda, tj. ne duže od 5 dana. Ako se simptomi ne poboljšaju ili ako se čak pogoršaju nakon 3 dana, morate da posetite lekara.
Bol ne mora uvek da bude negativna stvar, on je obično prvi znak ili upozorenje da nešto nije u redu u organizmu.
Najčešće vrste bolova zbog kojih morate da odete u apoteku su glavobolja, zubobolja, menstrualni bolovi, bol u leđima i bolovi u mišićima i zglobovima.
